Сретна учионица у само 6 корака

 

Једна од најстаријих метода испитивања ученика у разреду је постављање питања и дизање два прста. Учитељ тако на брз и, наизглед, ефикасан начин може провјерити колика је опћа разина знања у разреду, без празног хода и губитка времена. Но све је више стручњака који се противе тој методи.

Нажалост, руку диже увијек иста мањина ‘топ ученика’, који обично сједе у првим клупама, док се остали на тај начин искључују – упозорава стручњак за едукацију Дyлан Wиллиамс. Та метода испитивања, која се кроз стољећа чврсто укоријенила у учионицама, повећава јаз између ученичких скупина па на једној страни имамо 25 % ученика који чине разредну елиту, а на другој остатак ученика који губе мотивацију и све су мање активни на настави. Први једва чекају да почне ‘квиз знања’ како би се доказивали, а за друге је то само вријеме када могу ‘пустити мозак на пашу’.

Wиллиамс упозорава да је потребна такозвана рандомизација у испитивању па савјетује неке мање конвенционалне методе попут исписивања имена ученика на штапићима од сладоледа и њихово насумично извлачење из посуде. Нитко није изузет, нитко се не може сакрити, објашњава професор прву од својих шест метода.

Иако живимо у добу високе технологије, једноставне и јефтине методе су најчешће и најучинковитије. У наставку доносимо Wиллиамсове напутке за наставнике како уз ништа или мало новца могу боље мотивирати ученике, провјерити своје наставне методе или унаприједити атмосферу у учионици.

6 савјета наставницима за сретнију учионицу

1.

Престаните испитивати ученике методом ‘дизања руке’. Знате и сами да вам се јављају увијек једни те исти ученици. Уведите јефтине и дјелотворне методе попут имена ученика исписаних на штапићима сладоледа. Извлачите насумице штапиће из посуде. На тај начин нитко није изузет и сви су на ‘првој црти’.

2.

Нека ученици направе такозване столне семафоре од три папирнате чаше које ће обојити у зелену, наранчасту и, наравно, црвену боју. Наиме, наставници често не воде рачуна о томе разумију ли ученици материју коју им предају, но Wиллиамс им савјетује ову методу као одличну провјеру, како ученика тако и самих учитеља. Овај начин предвиђа да ће ученици за вријеме предавања на столу истакнути зелену боју, уколико им је све јасно. Наранчасту чашу ће ставити ако им неке ствари нису баш ‘најбоље сјеле’. Црвена је намијењена ситуацијама када немају ни најмањег појма што предавач говори. Ако је на неколико столова ‘упаљено црвено свијетло’, наставник би требао окупити ученике којима материја није јасна, након чега ће видјети гдје је проблем, а потом им и помоћи да разумију градиво.

3.

Истовремено писање одговора на мини плоче је добар начин провјере знања. Ова је метода задовољавајућа и за ‘топ ученике’ који иначе увијек дижу руку на постављено питање. Мини плоче, у нас познатије као пиши-бриши плоче, су јефтине и могу се набавити у готово свакој трговини играчкама. Wиллиамс сматра да мини плоче представљају највећи развојни корак у поучавању од изума класичне плоче и креде.

4.

Тјелесна активност на почетку школског дана може учинити чуда за ученике, подиже будност и потиче мотивацију. Наравно, ради се о опћепознатом кемизму тијела.

5.

Склоните фокус с оцјена. Ученици су опсједнути оцјенама и понекад се чини да ће учинити све за бољи просјек на крају године. Приликом исправљања школских радова, напишите им индивидуалне коментаре и опаске који ће их пуно квалитетније мотивирати од саме бројчане оцјене.

6.

Допустите ученицима да утјечу на начин на који им предајете градиво. Напосе, они су најважнији у образовном процесу, зар не? Размотрите њихово мишљење и примједбе на ваш рад. На тај ћете начин научити пуно о својим наставничким способностима, а стечено знање можете конструктивно искористити и постати још бољи наставник.

извор:http://www.roditeljski.info